Vronski, Živago i Kolčakov

Običan ruski dan.

Ana užurbano ide ulicom očekujući iza svake kuće, koja se jedva vidi od natrpanog bijelog snijega, da se pojavi Vronski. Sve mu je oprostila, da li će i Bog? Na drugom kraju grada, dr Živago konačno pronalazi svoju Larisu i ljube se na ulici u snijegu do pojasa kao da su sami na ovoj planeti, ustvari i jesu, ko je sličan njima i da li više takvih ima?! Admiral Kolčakov je napisao pismo svojoj ženi, koja je u Parizu sa sinom, da želi razvod, jer Ana Timirjova je na minus 100C stepeni zapalila vatru ledom u njegovom srcu. Shvatio je da ne želi više nikada da je izgubi, kao što je to jednom uradio. Dok škripi snijeg u Moskvi pod njihovim nogama, oni ga ne čuju jer im srca lupaju u ritmu tam-tama, a bjelina zime je svjetlost koja obasjava radost, a ona pršti na sve strane.

Običan dan u Brčkom.

Svi zaleđeni još u svojim kućama. Napolje se usudi samo ko mora. Ako se već mora, onda u obliku Jetija sa 4 skafandera teško se krećemo po ulicama i bauljamo do odredišta. Mrskovoljnost na svim licima, ako se uopšte vide lica. Svi ćute i za broj manji zagnjureni u kape i šubare proklinju stručnjake globalnog otopljavanja smatrajući da ih treba izvesti na sud časti zbog globalne laži i obmane čovječanstva. Ko nam posla ovaj strašni sud leda?!

Meteorolozi garantuju da je iz Sibira. Srbima se odmah počne otapati led, ako je već od Putina, neka ga! Nije to obični led, Putin je to nešto smislio, samo treba malo pričekati da se obznani šta je s ledom nama isporučeno. Ja, lično, molim Boga da se javi Nebojša Kuštrinović i tvrdnjom znalca javi da još samo dan Sibira gostuje u našem mjestu. G-dine Kuštrinoviću, javite se, molim Vas, Vi ste najpoželjniji muškarac ovih dana i jedini koji može prepraviti minus u plus!