Moralna Kafa

Sve će to, mila moja, prekriti snjegovi, ruzmarin i šašavi ljudi sa svojim tlapnjama.

Polako se stišava januarska mećava, tenzije padaju s pahuljama koje hlade sve čega se dotaknu. Januar se razvukao kao žvakaća guma i broje se dani do plate ili neke rate u banci. Ljudi uopšte ne shvataju ozbiljno najave da će kafe na tržištu biti sve manje zbog poremećaja klime. Šta se tu poremetilo? Zima k’o nekad, ljeto k’o nikad! Ipak, najviše su se poremetili ljudi.

Javljaju stručnjaci da ćemo biti željni kafenisanja, a i kad se dogodi, šoljica napitka će koštati koliko i čaša viskija. Kao po pravilu, svi koji po cijeli dan kafenišu i tračaju, jer se to dvoje slaže ko senf i hrenovka, redovno su škrtice, tako da je sad veliki problem. Nastaće “moralno” (jer se mora) solo tračanje!
To već nije to. Ako, dok opanjkavaš Kordun i Baniju, ne odbijaš dim iz sopstvenih usta na pauzama u rečenici da bi se postigla drama, pa onda srkneš malo kafe dok družina čeka nastavak po padežima (ko, šta, koga, čega, s kim, o čemu), sva priča je lug i voda.

Možda će neko sad pomisliti na alternative – čaj, međutim, to nikako ne može biti zamjena.
Uz čaj da pušiš, svejedno, on se puši i sam bez cigarete i taj čampraz divan dođe kao neka jalova priča. Nekako nije fora reći klapi: “Hajdemo na čaj!” To mogu Rusi i tamo neki još, ali mi, bez poziva na kafu svakih sat vremena na poslu, mi smo smješni.

Onda se okupi raja i “Sezame, otvori se!” Jedan krijući iz WC-a nosi u ruci cigaretu koju je izvukao da drugi ne bi slučajno posegnuli za njegovom kutijom. Drugi započinje opanjkavanje onoga trećega koji samo što nije stigao, a četvrta osoba smješka se i klima glavom, jer ni sama ne zna za koji tim igra. Ko god doda loptu, ona je vezni. Švalerski dosije im je deblji od Narodnog kuhara, a nema lonca koji nisu poklopili. Samo ima jedan mali problem, pretis šišti, a može i eksplodirati.