Kapitalci

Godinama se normalan svijet nije oporavio od potresnih scena iz filma “Lovac na jelene”. Sve do naših lovaca, jelena i košuta. Sinoć, kasno, jedan čuveni kadar iz istoimenog filma koji se pamti, kapitalac u svoj svojoj ljepoti i raskošu. De Niro, s puškom, odustaje, puca, ali namjerno iznad mete. Poštuje ljepotu, život.

Ti rogovi “vilaša”, na koje bi se komotno mogao okačiti opran veš jedne mašine, koliko su razudjeni i ispleteni ka nebu, podsjetiše me na jednu davnu scenu u kući. Naša draga teta, žena koja nas je čuvala i dočekala s nama i naše dane odrastanja, govorila bi da još jedino nismo na glavu stavile rogove jelena. Poslije svih ovih godina, mislim, šta bi sad teta rekla da vidi ova čudesa i djevojačku spremu. Mi smo imali “La bella nussy” preteču maskare, sjenu plavu u olovci, sedef i “Samanta” ruž. Metalne viklere, koji su kasnije uznapredovali na nivo plastičnih, koje su se kuvale u šerpi kao jaja i tako vrele kačili na glavu koja bi se pušila kao Etna vulkan.

Teta ima 90 i neku godinu, živi u Čikagu i nema pojma da naše cure sad liče na turske konjanike (kako ih je opisivao Momo Kapor) kad izlaze iz kuće s opremom da mogu kampovati nekoliko dana u kakvoj šumi, daleko od kuće. Sve ide, sve se mjenja, samo lovci uvijek traže “neke jelene” da ih ustrijele bez milosti.

Danas je ljepota postala target. Kulturan čovjek se ismijava i sam sebi liči na NLO, a najgori đaci postadoše ugledne ličnosti na visokom položaju s kojeg je lako pljuvati po narodu. Dakle, Majkl (De Niro) ne ubija više jelene, rat u Vijetnamu je od njega napravio drugu ličnost, mentalno osakaćenu ali punu saosjećanja u vrednovanju života i spremnost žrtvovanja za bliske ljude. Možda zbog druge klime ili vode, naši “ratnici” su izašli u neki drugi oblik, doduše, ne zanimaju se za jelene, već mnogi sami postadoše kapitalci.

Nije to zbog žena i nabijenih rogova, već zbog stečenog kapitala u međuvremenu, između dva rata.