Ja Biram
Prije neku godinu sjedim u kancelariji i razgovaram s čovjekom o nekom poslu koji treba on da organizuje, pa očekuje moje mišljenje, jer misli da bih nešto o tome znala reći.
Iznebuha me pita o mom emocionalnom statusu s obzirom da se dugo poznajemo, a to je, hvala Bogu, kod nas najnormalnija stvar, da jedni druge pitamo najintimnije stvari iz života. Lakonski odgovorim i pređem na temu o kojoj treba da pričamo, ali ne da se čovjek, pa nastavlja i naš razgovor teče ovako:
ON: Tražim ženu za sebe, bojim se samoće, ali nikako. Treba mi, brate, čestita žena, da mi odgovara, nikako naći i to ti je!
JA: Nemoguće, znam pun grad samih žena, udovica na izbor, neudatih u godinama, ma kakvih hoćeš?!
ON: Nema, čini ti se, meni treba žena oko 50 godina, da je malo finija, kulturna, ali da se nije udavala ili ako već jeste, da nema djecu.
JA: Šta to ima veze s tobom, njena odrasla djeca?
ON: Ima, kako nema, pozvaće je djeca da im ode čuvati unučad i eto ti problema, šta će mi takva?
JA: Znam, ali naravno, neće ići kad je udata i ima muža.
ON: Ma kakvi, meni treba solo žena, bez ikoga, da mi se sviđa, da nije bezveze neka.
JA: Misliš nešto kao Marija Kalas ili Merilin Monro? Ribe, a same! Samo, imaš problem, nisi Onazis, a ni Kenedi. Imaš blizu 70 godina, prostata ti izbušena k’o sito, živci popustili. Imao si dva braka, od svake pokojnice po jedno dijete. Prvo dijete i ne znaš gdje je, drugo ti komanduje i još bi da biraš! De se malo i ti preračunaj.
ON: Šta ima veze, ja nudim krov nad glavom, imaće jesti, piti, obući se, s nekim kafu popiti, šta joj treba više?
“Ništa”, mislim se u sebi, “samo pod voz da se baci!”
Epilog:
Tužno je i poražavajuće otkriti često da sijeda ili ćelava glava nije ni malo mudrija, a pamet u njoj ni malo upotrebljivija nego prije pola vijeka. I još je tužnije osjetiti na svojoj koži kako je matoro srce skvrčeno i hladno, a tjelesna ljubav ista takva. Matorci koji su ostali nezreli nemaju snage da se pretvaraju dugo, pa ćemo ih brzo razotkriti u njihovoj sebičnosti i uvrnutosti, okorelosti i zabludama, koje su postale zatvor njihovog života. Šteta. Ali najčešće je tako.
I sad, ono da zrelost nema veze sa godinama – jeste istinito, ali nije precizno. Zrelost ima veze sa samospoznajom, iskustvom, ljubavlju prema sebi i odgovornošću prema svom životu – a za to su potrebne neke godine. Zato i ne očekujemo da kod mladih muškaraca pronađemo stabilnost i mudrost. Ali, od sedih glava očekujemo da su decenije svog življenja iskoristile da nešto pokapiraju i kad shvatimo da nisu, moramo pretpostaviti da godine same po sebi ne donose ništa osim starenja.