Daj Se, Ines!

Daj se, moja Ines, godinama, idi “na plastiku”, zategni se, povećaj usne i grudi da mi se svidiš, to je sad “cool”!
U tvojoj sobi divota, klima uređaj, komp, razbacane stvari poslije tuluma i prazne flaše. Naše poznanstvo je bilo jednostavno. Upoznali smo se preko “Facebook”-a, začas na jedan klik.
Tvoja gazdarica u višku ima, pa izdaje stan na dan i mi se nađosmo koji put.

Pratiš me pogledom do vrata, jer ispred zgrade uskačem u svoj Audi, dok se beogradskom padinom ruši zeleni bus nošen vjetrom, kao list s onim beduinima u njemu. Ne mogu zamisliti da ljudi nemaju svoj auto. K’o da je to nešto!

U kežual sam odijelu na ovom dosadnom koktelu, okružen pogledima.
Moja Ines, ja neću imati s kim ostariti, jer ćete svi biti mladi i botoksirani.
Razlikovala si se po postovima na društvenim mrežama, sve veliko slovo, jer nisi sigurna gdje se piše malo. Ko je još blesav da uči pravopis?
Pamtiću tvoj način kretanja gospođe i obraze influeserke.
Neću ustajati da okrenem broj za dostavu hrane dok slušamo rep. Ne mrdaj se s kreveta ako će kiša, to što veš kisne, ko ga j…, duga je godina, osušiće se.

Te pozivnice koje imaš, baci ih, prevari muža, jer znaš da i on tebe vara, pa ćeš lako naći razlog da nestaneš iz prostorije, možda ga i obraduješ.
Moj stan, koji mi je tata kupio lani, Proleterskih brigada 39 u Zagrebu, je taman za samca i žurke. Čuje se samo šum tramvaja, to je prilično miran kraj. Lijepi trenuci koji obećavaju žurke, nove ribe svako veče, sve u fulu!
Daj se, Ines, jedan je život, provedi se, povuci crtu, k’o da je broj bitan kad popiješ. Znaš da će biti još mladosti.

Raspolažem s milion podataka FB-a i Instagrama, super će nam biti do zore, spavaćemo do podne.
Počela je kiša, znaš kako kiši u listopadu na otocima. Udaljeni glasovi frendica se mješaju, “sorry”, trebam ići.
Ajd’, zdravo!
Svaki lijek ima svoj vijek!