Arabeska

Najteža figura u baletu je arabeska, a svi misle da je tako lako. Sve što drugi rade izgleda jednostavno samo tako, prosto kao pasulj. Bogami, i oko pasulja treba znati i nije svačiji isti.
Tako ljudi misle da je jako lako napisati knjigu, šta god da je u njoj.

Stari, umni Kinezi rekoše da čovjek za svog života treba da posadi drvo, odgoji dijete i napiše knjigu. Onda može i da umre!
Nije mi do tog kraja putovanja, neka me još malo iako sam ispunila ova tri uslova kao zadatak mog bivstvovanja. Nije limitirano koliko knjiga za života treba napisati, a ja tek na drugoj radim.
Iskreno, najlakše mi je bilo napisati knjigu u cijeloj priči oko izdavanja. Drago mi je što sam dobila već povratne informacije da se ljudima sviđaju moje priče. Pune ljubavi, nekih zanimljivih sudbina koje često imaju tužan kraj, ali važno je da nije ružan, a to je razlika, velika. Sve su istinite. Moje je bilo samo zapamtiti.

Pošto sam u Brčkom provela 22 godine i to je bio vrlo turbulentan period života kod svakog, pa i kod mene, druga knjiga ce biti iz tog perioda. Mnogo sam ljudi upoznala, vidjela im lica i naličja, šta ostane kad skinu haljine i svilena odijela. Srela sam i dobre, izuzetne ljudi, koji svojom dobrotom postide čovjeka, a ne čekaju da se ugasi svjetlo i ljudi raziđu, pa da izađu iz mišje rupe. Sve sličnosti će biti slučajne! Neću štediti nikoga, ni sebe ni riječi.
Uostalom, čitaćete kolumne i u njima dijelove novih priča.

Čitanje nije nikome napravilo problem, ali zato nečitanje jeste. Ljudi koji su živjeli prije nas sve slične sudbine su imali, čak neke su skoro iste, a pisci su to revnosno bilježili. Sve što postoji među koricama, spava u velikim bibliotekama,
to su naše sudbine koje su vam dostupne kao na dlanu. Ne trebaju vam ni vračare, ni gatare, sve je u knjigama, samo ih treba pročitati. Bar neke od milion napisanih.